Kocka je bacena
Ustajem ujutro, pod pretpostavkom da i ostalim ljudima jutro pocinje u 15:45h, pokusavam da izbegnem sunceve zrake koji ciljaju moje oci kroz one bespotrebne venecijanere i teturam se do wc-a. Umivam se i obavljam uobicajene jutarnje fizikalije, ponovo pod pretpostavkom da su jutarnje fizikalije ostalih ljudi kao i moje...Na putu nazad do sobe iz koje sam izbauljao pre neki minut naravno da se saplicem o svoje starke koje uvek ostavim uredno razbacane na sred tog puta, izbegavam nekoliko ostrih ivica i kvaku na vrtima i bezbedno se spustam na zemlju.
Vratio sam se mumlajuci i seo za komp. Prosto je neverovano da je prva stvar koju ujutro pogledam na internetu lista sa kvotama lokalnog hrama zla, koji nesto veci optimisti zovu kladionica. Posto sam pogledao ponudu za taj dan,obavezno pogledam rezultate od prosle noci i grdno se razocaram sto Mimai nije dobio sa 26 nego sa 27 razlike sto mi je opasno zeznulo tiket. Ali jos uvek nisam potpuno slomljen tim prvim i po svemu malim porazom, jer ispred sebe imam celu ponudu od 3 Norveske sve do borbe petlova u Bangkoku. Satstavljam tiket, veoma brzo jer mi prva utakmica pocinje za trideset minuta, a bez nje koncepcija tog tiketa (prvog od petnest) se potpuno raspada.
Istrcavam napolje, navlacim jaknu, promasujem naravno, glavu pokusavam da navucem kroz rukav ne primetivsi crveno svetlo koje je buljilo pravo u mene, a lokalni taksista nalazi nesto neverovatno carobno u psovanju moje majke, jer je opsovao bar jedno 20 puta. Uspevam i to da prebrodim i stizem do cilja. A tamo sede ljudi za koje bih mislio, da pouzdano ne znam da se kaldionica zatvara u 22h, da iz nje i ne izlaze. Neki lokalni gospodin je polupao jedan poker aparat jer zaboga kako je on mogao da mu da samo dva zandara. Ej njemu samo dva zandara. Posle nesto malo rasprave sa Mirom, napacenom zenom sitne konstitucije koja je verovatno nesto nekome zgresila u proslom zivotu pa sad mora da kuca tikete nervoznim nasilnicima, onaj gospodin napusta kaldionicu dzentlmenski kao sto je u nju i usao, sa srednjim prstom visoko podignutim na gore.
Dok cekam u redu da dobijem svoju dozu za taj dan bacim pogled na rezultete i gnevno konstatujem da mi je utakmica zbog koje sam zurio i svoju majku izlozio salvi lepih zelja nekog taksiste, upravo pocela, i kao sto rekoh bez nje tiket nikako nije isti! Na osnovu svog ogromnog iskustva brzo biram sledeci par gde sam ubedjen da ne moze da padne manje od 7 golova i dovikujem jadnoj miri da brzo kuca, pa sam i od nje dobio nekoliko lepih zelja. Nju ne mogu da krivim.
Na putu do stana preturam po svom osakacenom novcaniku, osakacenom u svakom smislu, i nalazim poslednjih 50 dinara. U tom trenutku kao grom iz vedra neba radja mi se neverovatna ideja! Eto mene ispred Mire sa zguzvanih 50 dinara i dva neverovatna para gruzijske lige!
I tako ponovo izlazim iz kladionice sa jednim potencijalno bezvrednim papirom vise i jednim provereno ,koliko toliko, vrednim papirom manje. Dolazim u stan ostavljam starke kako sam ih i nasao to jutro, dakle kao potencijalnu opasnost po moj zivot. Lezem malo da odmorim posle ne bas beznacajnog intelektualnog rada (treba procitati onu debelu listu) i u udobnosti sobe pod svetlima venecijanera ja brzo utonuh u san.
Trgnuo sam se poluznojav iz nekog kosmara, i odmah zgrabi tikete i posadih se pred teletext...imao sam sta i da vidim. Ne da nije doslo onih sedam golova, nego su mi Gruzijci zabili noz u ledja kada sam od njih to najmanje ocekivao.
Ali i dalje nisam obeshrabren...veceras opet igra Miami!